Небојша Глишовић - рођен 15.10.1975. у Крагујевцу.Апсолвент на машинском факултету у Крагујевцу. Најбољи такмичар у историји карате клуба "Застава". Поред низа освојених медаља на првенствима Србије и Југославије, као први Крагујевчанин,наступа за репрезентацију Југославије на јуниорском првенству у Бугарској (2.место) у 1996.години, 5 место на Европском првенству у Турској и 1997. године наступа на Светско студентском првенству у Француској. Трагично је преминуо 03.03.2000. године.

    Сви поштоваоци Небојше Глишовића и сви који су га волели,моћи ће од сада на овој страници да кажу нешто о Небојши.Пишите нам на kkz@eunet.yu и ваш коментар ће бити стављен на ову страницу.

    Чудно је то, како је говор сиромашан, а речи хладне и празне у односу на говор очију, осећања и онога што се може исказати за једног великог човека и пријатеља као што је био Небојша.Обично се људска срца боје остварења својих највећих снова јер сматрају да то не заслужују или да ће доживети неуспех. За њега страх од неуспеха није постојао, за њега је спрпљење било лек свим невољама. Учио је на један и прави начин... Кроз деловање. Његов непоколебљив дух и таленат, јединствене идеје на мене су оставиле значајан утисак. Увек је био смирен, сталожен да ми помогне, да ме упути у материју и као тренер и као пријатељ са пуно разумевања и бриге да све буде у реду. Сувише је тешко да речима искажем шта мислим, јер Небојша је особа о којој би се могло данима причати и увек са осмехом. Чињеница остаје да ништа не може вратити сјај његовог присуства, али можемо сачувати оно што смо од њега научили, угледати се на неке његове манире и дела која су остала иза њега.

    У мом срцу ће постојати неизбрисив траг који ће ме увек радо подсетити на тебе, а једино ко те није познавао може те заборавити, а мало је таквих.

                                                                                                                                            САЊА 

    Ако бих за Небојшу рекао да је савршен онда бих лагао, а и не верујем да би ко веровао јер би мислили да је то још једна од "оних" истрошених фраза које се користе када се прича о покојнику. Нико није савршен али Небојша је имао нешто што је ретко ко имао, а то је велико срце, неискварену душу, несебичност и филантропски поглед на свет. Све то скупа је надоместило његову (не)савршеност.

    Живео си брзином светлости, али си и отишао брзином светлости. Смрт је била јача од твог  живота, али није јача од успомена и сећања на тебе. Ако неко мисли да је и то још једна од "оних" истрошених фраза, боље нека попричају са неким његовим пријатељем.

                                                                                                                                            ПЕЂА

    Оно што се о нашем покојном другу Небојши може рећи не може стати на један табак папира, и цела књига би била мала за то. Прича почиње срећно 15.10.1975. , а завршава се тужно 03.03.2000. Питам се понекад да ли је његова смрт морала да се деси да би смо ушли у нови миленијум. Тог тужног 3. марта стало је срце духовитог, постојаног, упорног, надасве драгог и корисног човека. Вест о његовој смрти деловала је исувише нереално, можда зато и дан данас немам осећај да није међу нама, него да је увек ту присутан.Његов одлазак велики је губитак за његову породицу, за нас који смо били његови пријатељи и браћа. Небојшиним одласком упражњено је место које неће адекватно попунити. Његова смрт трајно нас ускраћује интелектуалног шарма и спортског духа којим нас је подстицао на даљи рад. Попут већине истински великих људи, отишао је као што је и живео: брзо, оставивши дубок траг по којем ћемо ходити. Увек је служио као пример, као идол којем сам се дивио. Све што сам радио морало је да се одмери са оним како је то Небојша урадио. Он је мени био једино мерило... Научио ме је каратеу, и не само то, него и првим значајним корацима у животу.

    Познавао сам га неизбрисивих седам година. Тренутци којих се радо сећам ипак се не могу пренети на папир, то остаје само мени: његов осмех, његови вицеви, његова прича, његов ђакузуки, његов маигери које скоро једини савршено радио на просторима Србије... Сви смо га обожавали.

    Захвални смо Богу што смо га имали. Његов драги лик и доброта ће увек остати у нашем сећању.

    Небојша је имао у себи људско и божанско. Прво је сахрањено, а друго у име свих његових пријатеља проглашавам бесмртним!

                                                                                                                                            ИВАН